Pocetna stranica Vukov Trsic O Hramu Konaci u Trsicu Crkveni kalendar Projekti Galerija fotografija Kontaktne informacije
Vuk Stefanovic Karadzic  
Vuk

Вук Стрефановић Караџић, најпознатија личност лозничког краја, рођен је 26.10.1787.год. (6.11.1787.год. по новом календару) у Тршићу, недалеко од Лознице. Деда Вука Караџића, Јоксим, доселио се из Дробњака, из села Петнице, у Тршић, између 1730.год. и 1740. године. Вук је похађао приватну школу, коју је отворио тршићанин Гргуровић крајем 1795.год. у Лозници. Завршио би и највишу школу Псалтир да се не појави куга, од које су се ученици разбежали. Вук затим иде у манастир Троношу код игумана Стефана Јовановића да заврши започето школовање. Вук је напустио манастри по вољи свога оца. Године 1804. одлази у Карловце где учи богословију. Године 1808. слуша предавања на Великој школи у Београду коју убрзо напушта због болести ноге. 1813. прелази са устаницима преко Саве и одлази за Беч. Тамо се упознаје са Јернејем Копитаром. Вук објављује 1814.год. "Малу простонародну славеносербску песнарицу" и "Писменицу србского језика", а 1818.год. "Србски ријечник са граматиком". Године 1819. путује у Русију ради превода "Новог завета". Вук је једна од најважнијих фигура у српској историји. Радио је на сакупљању и популаризацији народних епских песама, лирској поезији, кратким песмама, етнографским студијама, лексикографији и реформи српског писма и правописа..

ДЕЛА ИЗ ОБЛАСТИ ЈЕЗИКА И НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
  • Мала простонародна славеносербска пјеснарица (1814) – Вук се изјашњава за нови правопис: »Пиши као што говориш, а читај како је написано»
  • Српска граматика (1814, 1818 и, на немачком, са Гримовим предговором,1824)
  • Српски ријечник (1818, 1852)
  • Српске народне пјесме (1814,1815,1823,1833,1841,1845,1846,1862, 1865, 1866)
  • Српске народне приповјетке (1821,1853)
  • Први српски буквар (1827)
  • Српске народне пословице као и друге као и оне у обичај узете ријечи (1836,1849)
  • Одговори Јовану Хаџићу – Милошу Светићу на његове Ситнице језикословне (1839) и Утуке (1843,1847)
  • Писма Платону Атанацковићу о српском језику и правопису (1845)
  • Превод Новога завјета (1847)
  • Разни језички и полемички списи

  • ДЕЛА ИЗ КЊИЖЕВНЕ ИСТОРИЈЕ И ТЕОРИЈЕ
  • О Видаковићевом роману (1817)
  • О Љубибратићевим преводима(1820)
  • О народним умотворинама (у предговорима поменутих збирки)
  • О старој српској књижевности

  • ЕТНОГРАФСКИ РАДОВИ
  • Црна Гора и Црногорци (1837, на немачком)
  • Живот и обичаји народа српскога (1867)

  • ИСТОРИЈСКИ СПИСИ
  • Житије Ајдук-Вељка Петровића (1826)
  • О старој историји, турској владавини, хајдуцима (1827)
  • Прва година српског војевања на даије (1828)
  • О Милошу Обреновићу (1828, 1832)
  • Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља (1829)
  • Друга година српског војевања на даије (1834)
  • Одговор на лажи и опадања у «Српском улаку» (1844)
  • Правитељствујушчи совјет (1860)

  • ДЕЛА ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ И СОЦИОЛОГИЈЕ
  • Географическо-статистическо описаније Србије (1827)

  • ЧАСОПИСИ
  • Ковчежић за историју, језик и обичаје (1849)
  • Даница (1826,1827,1828,1829,1834)
  • Први српски буквар
    Електронска књига:
    ПРВИ СРПСКИ БУКВАР
    Вук Караџић, Беч 1827.
    PDF 1.01MB
     
    Приповетке
    Електронска књига:
    СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ
    Вук Караџић, Беч 1853.
    PDF 1.07MB
     

    Из старословенске азбуке, Вук је преузео 24 слова:
    азбука
    и додао слова:
    Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ
     
    Из старословенске азбуке, Вук је избацио слова:
    азбука
     
     

    Вук Караџић је умро 26.01.1864.год. у Бечу, где је сахрањен. Његове кости пренете су из Беча 30.09.1897.год. и свечано сахрањене у Београду крај Саборне цркве.Лозничани су се свом најзначајнијем суграђанину одужили на начин који доликује овом великану. На сваком кораку присутан је Вуков дух. Лозница му се одужила кроз називе улица, спомеником у строгом центру града, спомен школом, сабором српске духовности и културе,, спомен парком, етно селом, спомен кућом и осталим објектима и манифестацијама од немерљивог историјског, културног и туристичког значаја

     
    © 2007. Црква Светог Архангела Михаила - Тршић, design by Orthodox